Godišnjica Nikole Čupića

св. Ђурђа нввога, којега 1515. спалише Турци у Софији за то, што се није хтео потурчити, којему је спомен 11 Фебруара, може се са свим поуздано извести из живота и службе његове, што има у једном рукопису у народној библиотеци у Београду, да му је и службу и живот написао човек, који га је за живота заклањао од Турака, а то беше и као што се у канону сам именује „попљ Пеја“.

Том је прелекцијом Даничићевом српски свет први пут дознао за исти рукопис.

У „Кпј ет тлЕ-у“ часопису за језик и повјест хрватску и српску и природне знанине, Ш. г. 1866. на стр. 302—307. у чланку: „Св. Ђурађ Кратовац, мученик ХМ! вијека“, описао је Даничић исти рукопис, а уједно у кратко навео и најважнија места из живота и страдања Ђурђевог.

Тим је описом српски свет први пут дознао за живот и страдање српског мученика и светитеља Ђурђа Кратовца.

Како се у штампаним црквеним књигама за св. Георгија новога 26 маја вели, да је он био Бугарин, то је од 1862. све до 1873. г. држано, да је св. Ђурђе Кратовац неки светац, за ког се дотле није знало, коме се као што рече г. Стојан Новаковић у својој „Историји српске књижевности“, Београд 1371. на ст. 63. „изгубио спомен (у црквеној години)“, и први јег. В. Јагићу ХГ. Гласнику у чланку: „Још нешто о животу св. Ђурђа Кратовца“ напоменуо, да су св. Ђурђе Кратовац и св. Георгије минејски, једна и иста личност, рекавши: „Вриједно је јоште напоменути, дасу два калуђера Митрофан и Прохор, дошавши у ХУП. (не у ХУП. ноу ХУГ. веку, пошто је арх. Макарије живео у ХУ!. веку) у Новгород са свете Горе, приповиједали архијепископу Макарију о мучеништву св. Ђурђа Кратовца, а он заповједи некому