Godišnjica Nikole Čupića

2094 и још НЕШТО О ЖИВОТУ СВ. ЂУРЂА КРАТОВЦА

јеромонаху Илији, да по његову казивању унесе спомен јужнословенскога мученика у велике минеје. Тај руски животопис знатно је краћи од нашега.“

На крају свога чланка рече Даничић у „Кпјџеушки“, „да би добро било штампати и цио живот овога свеца |т. ј. Ђурђа Кратовцај и службу његову“, што даде повода г. Стојану Новаковићу, теу ХХ!. Гласнику наштампа и једно и друго на стр. 97—157. у чланку: „ Служба и живот св. Ђурђа Кратовца, по рукоаису ХУЛ. вијека.“

·Из причања г. Стојановог у том чланку, види се, да је речени рукопис набавио 1858, народној библиотеци Ј. Х. Константинов и да га је нашао у манастиру св. Петра близу Призрена,

Како је Даничић у „Кпојхеушки“ на стр. 303. рекао: уа свршетка правога као да нема“, то је г. В. Јагић у поменутом већ ХГ. Гласнику и чланку, навео не само свршетак живота св. Ђурђа Кратовца и то по тексту, што је пок. Гилфердинг издао у С. Петерсбургу 1864 у И. св. „Лћтописи занати археографическон комлисји“ по рукопису писатом 1714. у Сарајеву, но и повећи одломак, који је требало да дође одмах у почетку после 11. реда на стр. 132. Гласника ХХ!., који одломак да фали не примети ни Даничић ни г. Стојан.

Г. Милан Ђ. Милићевић принео је као повојницу своме унуку Јовану, књижицу с насловом: „Ђорђе Кратовац, светитељ Србин спаљен у Софији 11. фебруара 1515.“ Београд 1885., у којој је поред осталог причања, испричао живот и мучење, по причању поп Пејином, а уједно превео на српски и сву службу из ХХТ. Гласникг“ састављену такође од поп Пеје св. Ђурђу Кратовцу.

Мој брат Иларијон у ХБУП. Гласнику у чланку: „Прилошци к објашњењу извора српске историје“ исправио је у тексту једно место, које је Даничић про-

"ЗРТТУГ..