Godišnjica Nikole Čupića

88 ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

– == ананас

Ту, у колиби, гледао сам како мој Бата Мали треби и приставља пасуљ, како пази да лонац не загори, а гледао сам и како се пеку дулдеци и кромпири.

У Ковиони сам видео живу лисицу, веверицу, ласицу, и куну; слушао сам ноћу како арлуче вук, и како се говеда и друга стока, чувши вуков глас, збија у гомилу; како пси страшно залају; овце се згрну све на један крај тора, з мој Бата узме из ватре у КОлиби велики угарак па, машући њиме, обиђе око тора и око стоке.

Кажу да се вјЕ од ватре плаши а стока се слободи...

Тада сам већ знао: шта је село и кућа у селу, а шта је гај и колиба са станом у гају.

Овај ми се живот врло милио. Осећао сам се врло срећан и весео у оној чистини и самоћи шумској у Ковиони.

Мој брат Милутин умео је необично лепо гудити уз гусле, и знао је народних песама, чини ми се, више него што их има у Вуковим збиркама. Бар ја не знам ни једну јуначку песму у Вуковим књигама, коју не бих сам био од њега чуо, а знам их неколике које је он певао а у Вука их нема.

И сад ми је жао једне песме, која ми је нагонила сузе на очи, кад год је он пева, што је нисам делу

ма почињала овако: Гурци Будим похарали 3 дворе поробили,

ја краљу заробили: "а друго Марицу.