Godišnjica Nikole Čupića

94 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

—— | = ===. ЕШМЕШИТУШЕШЛ ЕШ

и ата ама лка Да кан ову оштрице ~ ва.

меани, да им код своје куће спреми доручак. Јанићије тако и учини. Путници сврате, узму по залогај, два, и одмах оду рипањском косом онамо ка Барајеву, а казали су да иду у Колубару да луче волове.

Око пола дана стигну из Београда катане, а за њима и Кнез Михаило с мајком својом Кнегињом Љубицом и с другом својом господом. Катане, чим дођу пред механу питају за Маторога Гарашанина. Јанићије им каже да је то јутро прошао, и отишао онамо ка Барајеву и Лисовићу. Милош Брка, и још неколико катана, узму Јанићија преда се, и полете у потеру 38 Гарашанином. Стигну га у гају села Лисовића, и повичу : |

— Везуј се Хаџија !

— (Старац се ухвати за своје оружје, али не погоди ни једним метком у месо. Тада се он потегне пустимице својим кубурлијама на своје нападаче, а ови сложе из својих пиштоља, свале га с коња и одсеку му главу', па се оданде врате и на Шутиловачку капију уђу у наш потес па преко Дуга Поља и Трешње оду за Кнезом. ( њима је отишао и Јанићије некуд онамо ка Крагујевцу.

Ова прича нас чобане врло узнемири. Наше су све симпатије биле за младога Кнеза Мијаила, а на Маторога Гарашанина и на његове другове, за које чусмо да су радили Кнезу о глави, мрзили смо, и чисто смо им се светили што су изгинули.

Дошавши у вече кући, имам шта и видети: пред нашом кућом седи Јоксим Качаревић, наш комшија, с дугом пушком у рукама; мој отац обуо нове опанке, оружа се, наручује мајци и браћи ми шта ће и како

7 У седу се, доцније, причало да је Гарашанинова глава нзмерена, и да је у њој биао 8 ока!