Godišnjica Nikole Čupića

ди __жиги ј __-_у ______-------- === и

и

и

ВУЧИЋЕВА“ БУНА 97

Прођоше још дан или два, па дође и мој отац с Јоксимом. Они су, после, причали: како је Вучић на Крагујевцу разбио Кнежеву војску; како ју је после ститао на селу абарима, па и ту разбио; Еако је Кнез одатле брзо отишао ка Београду а војска му прела куд ко, те су отац мој и Јоксим околним путем, на Рогачу и Парцане, дошли у Рипањ.

Мало иза тога стиже и Вучић с војском. Ми чобани бејасмо пренеражени кад видесмо да осам јармова волова вуку по један топ! Вучић је тражио од села само волове да вуче топове: друго није дирао ништа. Војска та заноћи у рипањским ливадама, поједе у чаиру дробњачка сена, и опусти механу и кућу Јанићијеву. Други дан, кад се војска крете к Београду, букну пламен у красној механи дробњачкој те изгори сва. Неки сељаци навале те отму од ватре неколика врата, прозоре, и нешто ћерамиде, а друго све прождре огањ!

Вучић с војском сиђе на Врачар, а ми из збегова вратимо се у село сваки својој кући. У селу се очекивало свави дан што ће доћи с Врачара, где је неко време био Народни Форум.

У то време су из Београда у наше село долазиле неке мале нове књижице. Кмет је био Ћира Марковић, мој тетак, за којим је била рођена сестра оца мога Милица. Тетак Ћира није знао читати, зато је те књижице доносио оцу мојему.

Тада су у селу почели се водити разговори о Карађорђу и о његовој крајини; о Кнезу Милошу и о његовом раду.

Сећам се да се је о Карађорђу говорило као о неком чуду од прекомерне строгости:

— Сто људи Срба он је својом руком убио, говорио је Стеван Мали: — али му је све то Бог опростио за то што је избавио ришћанлук од Турака !

ГОДИШЊИЦА Х1У 7