Godišnjica Nikole Čupića

96 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

ОШ

|

кући; стигне и жена му Станојка. Ту он узе нешто новаца; жени каже да је Кнежева војска разбијена, да је Кнез Мијанло побегао ка Београду, да и он сад трчи за њим. Јер од Крагујевца долази Вучић с Гружанима. То се у час рашчу по свем селу. Људи се страшно узбунише. да Гружане се у нас причало како су они у Ђакову и у Чарапсву буну чак и црепуље људна Ндсили из кућа!

За то се сви моји Рипањци лепо разбегоше из села у шуме и лугове. Ми и Јоксимови, као најближе комшије, иселимо се у Дућевац, у једну честу у Јоксимову винограду. Бакар и друге неке ствари од покућанства, закопали смо у земљу, испод качаре у воћу. Оца мога нема да се врати, а нема ни Јоксима. Нисмо знали ни где су, ни како су.

Једнога дана дође у село глас да је Кнез прешао у Немачку, и да Вучић иде за Кнезом к Београду, а у народ неће дирати.

Докле смо боравили у овим привременим збеговима (а то је докле Вучић није прошао с војском) било је међу нама доста шаљивих прича и смеја. Чича Риста Јојић, један од оних досељеника озго с Уне, свагдашњи противник посту (сељаци староседеоци говорили су да је он био Шокац, па му се „излизао пост“) огласи у својви збегу, у Жутом Потоку:

— Душе ми моје, рекао је Риста: — сад је крајина, а кад год је крајина, онда поста нема, него дајте сува меса! :

То се брзо рашчује свуда, и људи су се грохотом смејали Чича-Ристи, што је за љубав мрсу огласио ово као неку голему крајину.