Godišnjica Nikole Čupića

ПОСЛЕДЊЕ БОРАВЉЕЊЕ У КОВНОНИ 103

љење у Ковиони било за мене свакад добро. Онамо сам ноћивао у колиби у којој је на средини горела ватра готово вас дан и по сву ноћ. Дрва је било доста. (О јесени, још док је време суво и топло, Бата Милутини ја старали смо се да усправљамо све суварке и кладе уз које дрво, те да их. тако усправљене, не би могао засути снег кад удари. Те суварке и кладе, мало по мало, ми о себи вучемо колиби и грејемо се.

У колиби сам спавао на поњави, под којом је било сена; лежао сам поред ватре, или ногама ка ватри окренутима; а хранио сам се у посте хлебом и пасуљем, луком и кромпирима. Ми смо већином јели стрмни хлеб, а проју ретко. У мрсне дане бивало је за јело сланине, сира, млека, и јаја. Најслађе ми је било угрејати у ж6равици уд говеђе пастрме, па га На клади сикиром утући да се размекша, и онда га јести. То је било веома слатко, а држим да је било и питно.

Уза све то ваља да поменем чист ковионски 843дух и воду с Јелиначког извора. То двоје беху најбољи видари моји у оно доба.

Осем слабости здравља мога, било је за мене и других тегоба и невоља.

Студени кишни дани у јесен и у пролеће 3а ч0бане су веома тешки. Пробије зору студена киша, помешана са суснежицом, и непрестаје до мрака. Овце ваља да пасу. Чобанин мора да их чува да не оду 7 каку штету, да се не подвоје, да куд не зађу, да се не погубе. На тај начин он сву кишу прими на себе: Ни под пазухама не остане суво на њему. Тако мокар у вече се суши око ватре, па и у постељу легне, те се рубине на њему осуше !

Од јесење студене кише много је тежа студена киша пролетња. Тада се овце јагње, па чобанин мора пазити да која првескиња, ојагњивиш се, не остави