Godišnjica Nikole Čupića

О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ ХТУ И ХУ ВЕКА 59

„будтан држи и цара у Цариграду, и све Грке Ма„кедонце, и Бугаре, па и деспота Расије и свеколике „његове поданике, а то је ствар веома жалосна за цело „хришћанство.“ (стр. 216.)

Х. Завршетак причања о своме борављењу у Београду узео је Брокијер за повод подужем излагању 0 Турцима, њиховој снази, њиховом оружању, њиховим коњма, њиховом начину војевања по ономе — како веди — што је или собом видео или чуо од људи који Турке у њиховим „ведиким пословима“ добро познају. Излагање то заузима стр. 216—231. Узимљући, без сумње, на ум узрок који је изазвао њему издату заповест да опис свога путовања напише, Брокијер то чини, да би сам могао предложити начин како и с киме да се Турци у боју разбију и да им се њихово господство одузме. Тај одсек ми ћемо прегледати с пером у рукама, бележећи што нам се где учини знатније.

Описујући саме Турке, Брокијер каже да су људи осредњи, и да им лична снага није особита, али да су вредни, уредни и с малим задовољни. За коње им каже да су исто тако лаки за издржање, али да су добри тркачи. да оружје бележи да имају и оклопе, али дадеко лакше од оних што су у то време били у обичају у Европи. За начин војевања бележи да Турци обично увек знају из раније, кад се на њих спрема каква велика хришћанска војска, и да се они онда сабирају на месту удаљеном два три дана хода од бојног поља. Чим се свупе, гледају да ударе из ненада, а крећу се тако нечујно, да 100 хришћана више хуке праве него 10000 Турака. Једни воде, а остали иду за њима, тако да, лако оружани као што су, за ноћ пређу што се прелази за три дана. Од оружја носе штит, стрелу мач и буздован. „Главно им је што су ванредно п0услушни своме господару, нити има међу њима кога, па.