Godišnjica Nikole Čupića

О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ ХЛУ И Ху ВЕКА

61

„реве војске, и ту су били сви асечени у Комаде „(стр. 225.)“

Ономе ко би се кренуо против Турака препоручује Брокијер да не води пљачкаша и да нађе начине како да своје људе плаћа и издржава, а ту би, мисли Брокијер, папа могао помоћи. Нарочито препоручује да се никоме ништа не узме силом, без куповине, све док се не би дошло у туреку земљу. Узрок су овој белешци жалбе које су на Балканском Полуострву изазвале дотадашње хришћанске војске, које су ишле против Турака.

да тим Брокијер излаже свој план, по ком би требало из народа Францускога, енглескога и немачкога сакупити војску против Турака, као и како би је трвбало опремити и наоружати. (стр. 226—280).

Говорећи о храни те војске, Брокијер се још једном враћа на прилике Балканскога Полуострва, говорећи: „А ако би ко запитао где ћемо наћи хране, ју „Расији и у Грчкој има река које могу носити лађе; „а Расија је земља врло плодна сваком храном, како „Ми св чини, а прилично је така и Бугарска, Маке„донија и Грчка“ (стр. 230—281). Пошто ми знамо да Брокијер под Грчком мисли управо Тракију од пловдинско-дренопољских граница к Париграду, то је јасно да се на овом месту под „рекама што могу носити лађе“ мисле Марица и Морава.

(; преласком Дунава и уласком Брокијеровим у Угарску престају његове белешке о Балканском Полуострву и о ондашњим приликама његовим. Он их је сам завршио планом војевања на Турке, који смо н ми у горњим врстама у изводу саопштили.