Godišnjica Nikole Čupića

Џеј ЊЕ Исе 57 555 Мил и шЕ— -—__

У ЦЕ - — | —

у

Мемоар Јована Торцела, каваљера, Коморника и чиновника цара дариградскога од 1499 (како се он сам на дну потписао) кратак је и без великога значаја. Он каже да је од прилике дванаест година пробавио на двору султанову и да је ту старао се да позна силу турску и да смисли начин како би се она могла саломити. да тим одмах говори како Султан може извести против хришћана около 100000 коњика, међу којима је 20000 његових најамника. Међу овима последњим биће их 10000 добро оружаних; остали су без оружја, и имаће само лук и стреле, мачеве или штитове. Уз то има 10000 пешака, и то без оружја, или само с мачем и стрелом. Штитове неки имају, неки пак немају.

Говорећи, даље, о Турској помиње Балканско Полуострво, узимљући га у целини под именом Грчка. На крају мемоара читамо речи: „Кад се хоће из Угар„ске да пређе у Грчку, ваља само прећи Дунав, па се „одмах улази у Грчку.“ Тај назив управо одговара „турекоме називу Румелија (Рум-или, т.ј. Грчка Земља). „У Грчкој, говори 'Торцело напред, има још три хриш„ћанска господара. Један је господар Расије, који сул"тану данак плаћа, а може избацити у поље 40000 бо„раца коњика, врло добро и потпуно опремљених. Он „се граничи с Угарском. Врло је добар војвода и 00„рац нарочито у ратовима с Турцима, и чим би видео

ГОДИШЊИЦА ХЛУ 5