Godišnjica Nikole Čupića

72 из својих УСПОМЕНА

После те несреће и толикога страха, Рипањци кроз дуго време нису смели ни помињати за школу и учитеља.

Таво је Рипањ остао нбм, без школе, Ч8Е Д0 пролећа 1848!

Цркву је Рипањ стекао око године 1818.

Али и пре, док није било цркве, Рипањ је кроз. дуже време био срећан са својим свештеницима. И данас се прича о доброј браћи Томи и Антонију који су поповали у Рипњу, 3 после њих дошао је поп Стеван. Попа Антонија обесили су Турци у Београду на Стамбол-капији, Поп Стеван је пао у боју код села Клења у Мачви пред васкрсе 1806.

После је дошао Поп Никола, кога је убио коњу Белом Потоку; иза овога запопио се Поп Васа чији се гроб находио уза северни зид од старе цркве под самом стрехом.

После овога Попа Васе, запопио се је Мата Протић који је највише помогао да Рипањци начине своју прву дрвену цркву.

Кад је ова црква већ ослабела, Рипањци су устали и начинили нову красну цркву од цигле, Темеље су јој осветили на Петров дан, 29 јуна 1892, а саму нову цркву осветио је Митрополит Мијаило на Свете Тројице, 5 јуна 1894.'

Кад су постављали темеље овој новој Цркви, Рипањци су обухватили и гробове мојих родитеља, и тако сада у олтару нове Рипањске цркве гробови су мога, оца Јована Ђака, моје матере Митре, и два ми брата Милутина и Стојана.

Име Рипањ не знам од чега је постало. Селу на истоку, поред реке, има стена која се зове Раша. Неки

1 () освећењу нове цркве у Ришњу има већи допис у београдским новинама Миру, у броју 31, од 10 јуна 1894.