Godišnjica Nikole Čupića

ВЕШТО О СЕЛУ РИПЊУ 73

сељаци веле да је од те Рапе и селу дошло име Рипањ. Али ваља уз то поменути да се и она сама чешма, у селу, која је на југоисток од цркве и школе, под самим брдом, зове Рипањ!..

Рипањци нису сви староседеоци; међу њима има дошљака с разних страна. Староседеоци су: Јоксимовићи, Вујановићи, Милићевићи, Несторовићи, Марићи, Рачићи, Видићи, Чардаклије, и још неки. Досељеници су неки из горњих Шумадинских села; неки су од Ниша; неки из Босанске Крајине, а неки из Далмације. Чак из Русије два брата Москова, Мијаило и Никола, однекуд западоше у Рипањ, па ту поживеше и своје кости оставише.

Досељеници, кад у Рипањ дођу, обично донесу своје одело и свој говор; а пошто неко време у Рипњу проживе, преруше се, и одену се као и други Рипањци. Језик пак деце њихове са свим се изједначи с језиком староседелаца у Рипњу.

Метана је у Рипњу била Бог те веси откад. Најпре су Турци држали хан у Рипњу. Тај стан од Турака откупи Кнез Милош па после га прода браћи Дробњацима Лазару и Мијанлу који су се доселили у Рипав.

Доцније и општина Рипањска начини једну механу, те тако их данас има Две.

Осем те две механе, у Рипњу има: ковачница, К0ларница, мутавџиница, грнчарница, има један дућан абаџиски и један ћурчиски.

У хатару рипањском на више места ваде се руде.

Највише Рипањци живе од земље и од стоке. Године 1836 говорили су ми да у њихову селу има око хиљаду (1000) грла говеда, 400 коња, 5000 овада, 500 коза, и до 2000 свиња.