Godišnjica Nikole Čupića

ЕСснАфи У СКОПЉУ

| бо || 65 ~1

Кад стигну на одређено место, онда се да прво место ћаји као старешини и Турчину тако ако су у манаегиру, одреди му се најбоља соба, а ако је на отвореном пољу, онда се за њ припреми и разапне шатор. Чим се одморе на зборноме месту, онда ћаја устане окружен устабашом и осталим одборницима, а до њих стану сви главнији мајстори. У таком реду прво се помоле Богу, прекрсте се три пута, а ћаја дигне руке по турском закону. Кад и то сврше, онда почну призивати по једнога од младих мајстора и калфа, који ступајући пред еснафски збор полажу један за другим по 100 гроша у еснафску касу. Кад то еврше онда их прогласе за мајсторе и еснафлије, овако: први приђе евојем мајстору код којега је учио занат и пољуби му руку, тад му мајстор џревезује преко рамена мараму или појас пили крпу; а млади мајстор пружа на дар својем мајстору четири аршина чоје и калуп сапуна а за тим приступа руци ћаји и устабаши. Тако редом са свима бива, који су дошли тога ради на збор еснафски. И то им је тестир (дозвола еснафска), којим су проглашени за мајсторе.

Уста — оглу тестири. Том приликом, при држању еснафскога збора, чираци и младе калфе, разуме се који хоће, полажу у еснафску касу само по 15 или 20 гроша за тестир. Тако се многи користе, па кад сазру за мајсторе, онп отварају слободно своје радње, а не чекају држање другога збора, јер би га заиста дуго п чекали. Шта више том приликом плаћају по неки мајстори и за евоју мушку децу, па ма да су и на сиси; и ако њихова деца уче тај занат, она доцније постају слободни мајстори, јер се сматра да су већ раније платили