Godišnjica Nikole Čupića

венАфи у скопљу 241.

вршио што би се односило између цркве, школе и грађана. Кад се десе каква новчана питања, онда би владика призвао к себи по једнога од сваког еснафа, те би се саветовали. По мањим варошима око Скопља у којима не станују владике, еснафи живље учествују на цркву и друге народне работе на челу проте (владичког већила).

х Ето такви су еенаФи у Скопљу откад људи овде памте од пре 70 година. У главноме они су и сад такви, само што су у многоме, попустили у својем старијем организовању, услед слободнијега живота и рада, јер од танзимата, т.ј. од уништења јаничара и увођења новог војничког и административног реда у Турској, управо од 18389 године, или по турском бројању од 1259, почели су да пропадају ћаје Турци при еснафима, који су имали одлична места у њима, а пропашћу њиховом почело је пропадати и старије круто еснафско уређење. По томе што су их Срби избацили из еснафа, чим су се ослободили старих јаничара, значи да су им те ћаје биле наметнуте место Срба старешина.

Гледао сам еснафе и њихове радионице и дућане у Скопљу, гледао сам п њихове еснафске славе, и о еснафима су ми многи причали овде у Скопљу, а највише стари поп Јован Бурковић. Он је и сам био папуџија, једанаест година, па се после запопио.

Разговарао сам се с људима из Куманова, Тетова, Призрена, Приштине, Гњилана, Велеса, Кратова, Кочана, Штипа и Прилепа, и по причању тих људи свуда су еснафи скоро подједнаки, само што су у мањем броју због мањих потреба. У Ђаковици

10"