Godišnjica Nikole Čupića
236 ПРЕД Косовом
Као што су гњилански Турци, у своме великом страху од Србије, опазили српску војску на, Поповици — таква иста паника, такво исто уображење било је иу Турака у Скопљу, Куманову, Приштини, Вучитрну, Призрену...
Кад су у Призрену управитељу Богословије казали ђаци, да је српска војска дошла на Бождарану (пола часа од Призрена)... управитељ је са свим озбиљно с пуним уверењем рекао: „Па време је, јер је данас трећи дан од објаве рата !“
Каква вера у снагу Кнежевине Србије !... Какво мишљење о војсци њеној!... У каквој је успомени у Турака живела Србија Карађорђева, Милошева и Михаплова !...
Ну после неколико дана Турци почеше долазити к себи...
Војска се поче живо купити. Застава је развијена на вашаришту. Лупњава бубњева пролама ваздух; писак зурли уши да заглуши.
Арнаути чета за четом долазе. Чим се појаве на догледу града, чује се њихови дивља Вика... певање, уз грмљаву пушака.
Тако и кроз град пролазе. Пуцају у врата, зидове, плотове....
Срби се шћућурили по унутрашњости својих домова, па се чуде за што да још нема српске војске!...
ж ж ж
Онда сам увидео коливу вредност имају капиџици. На брзу руку отварали су их и оне куће, које их несу имале. Кроз капиџике идемо из куће у кућу, те тако улицом пролазимо а на улицу не излазимо...
ЈКивели смо сви колико нас је, као задругари једне велике задруге. Велики догађаји, општа опа-