Godišnjica Nikole Čupića
Ју
Беше неко затишје... Гласови о устаницима заћуташе...
22. јуна 1876. године после подне изађем у чаршију. Док у један мах Турци почеше да затварају своје дућане. Наста лупњава ћепенака и вика : „Срб ђелди !...“%) „Срб ђаур !....“
Почеше и Срби своје дућане да затварају.
Диже се ларма... |
И Турци и Срби беже својим кућама.
Док стигох у варош — махалу, а оно се разлеже врисак була по турским бућама: „Бај бизе!... Вај бизе !...““)
Курба Турака по улицама... Трче....
По двориштима турским вика... лупњава... 34кивају се сандуци... везују ствари — спремају се за бегество. |
„Срб ђелди!... Срб ђелди!... Поповица — ја Срб ђелди!... Вај бизе!...““)
Овако су буде и Турци викали и запомагали!
Да је на ПЏоповици само једна труба затрубила, и да је не топ, већ само једна прангија испаљена —- Турци би у страховитом бегству напустили Гњилане.
5) Србин дође.
; Јаој нама!
) Србин дође.. Србин дође на Џоповицу (брдашце, на коме су тњилавски виногради, 10 минута од града) !... Куку нама!...