Godišnjica Nikole Čupića
ХИ
Извештаји с бојнога поља казују да српска војска напредује, да нам се све више приближује.
Већ провозве рањенике за Скопље...
Ми се спремамо: закопавамо што се може закопати ; савривамо све што се може сакрити. Многи су скривнице припремили још у време првога рата...
По граду се опажа живо кретање. Турци шапућу... шапућу и уздишу... уздишу и крвнички погледају на Србе.
Срби се све више повлаче у своје домове...
Пао је Ниш... пало и Прокупље !..
Нема телала да објави... Турци ћуте, али се ипак чују гласови о победама српске војске, и ми им потпуно и радосно верујемо ..
Дуго бављење у кланцу од Грделице до Џенпе и Владичина Хана доведе нас у страховање...
Ну 19. јануара 1875. године око пода ноћи пробуди ме мој сусед: „Устани... Има нешто !... Можда је Врање пало !...“
Сиђемо заједно у двориште, станемо код врата и виримо на улицу. |
Турци пролазе с Фењерима... виде се и кола са стварима. Фењери учесташе... Турци пролазе све у већем броју — журно а тихо...
Мали тајац... 6
Ну у један мах почеше се лдупати врата на српским кућама. Лупњава све јача и јача... Чује