Godišnjica Nikole Čupića
ПРЕД КОСОВОМ 959
се и вика: „Отварај врата, иди ћеш погинути !... Дај волове !... Дај кола !...“
Чује се одговарање. То је женски глас. Свађа,.. вика... опет лупњава и по који пуцањ пушке...
Гле, црквена врата обијају! Ударац секирин разлеже се по ноћној ТИШИНИ...
Опет пуцњава... Види се и ватра... гори кућа у горњој махали. Ено гори и друга кућа у чивљуку. Врисак жена и деце, запомагање и на једној и на другој страни.
Страшна ноћ !...
Такву и зору дочекасмо...
___ Сад већ настаје пљачкање. На једну страну ударају Черкези, на другу Арнаути. Пушка: тан!... а рањени Србин виче: „Аман, не дајте!...“ На другом крају пушка : тан!... а рањеник запомаже: „Јасј, помагајте !...“ |
Власт напустила град... Турци готово сви побегли... Срби напуштају своје куће, па беже у празне турске куће — куд који може.
Мени и још некима беху најближе циганске куће.
Цигани нас примише,
Сваки час гледам у часовник; за чудо како време споро пролази !
Опет врисак —- али сада Циганака и Циганчади : „Беж', хоџа !... Ето Черкеза !...“
Изађох из циганске куће. Куда ћу... Упутим се својој кући. Станем код капиџика. Погледам врата сва широм отворена... Један се Черкез огрнуо упљачканим ћилимчетом, а други носи моје ћемане и проба да свира.
Одоше...
14“