Godišnjica Nikole Čupića
960 ПРЕД КОСОВОМ
Ето других да пљачкају што је остало иза првих... . = Протрчах кроз двориште. Изађох на улицу. Нађох се на раскрсници... Куда ћу... Десно и лево иду Арнаути и Черкеви... иду и пуцају из пушака... Напред... па како Бог да!... Утрчах у мало сокаче, које води у турску махалу... док преда мном Суљчиног заптије. Обрадовах му се као спаситељу.
— Где си, хоџа' Ја тебе тражим. Не бој се!
За тим одмах отвори један капиџик и, тако. рећи, гурну ме у једну турску кућу, па за мном затвори капиџик.
Нађох тамо још Срба. Све је бледо... престрављено. Жене босе... деца гола. |
Гледамо се немо. Сваки осећа терет страшне неизвесности, те хтео би да зна али не сме да изусти питање: шта ће од нас бити"...
Прошло је и подне — докле пљачкање не довршише Арнаути, који су, разбијени на Врању, пролазили ' кроз Гњилане...
Суљча је, са својим заптијама, групу по групу Срба спроводио у турске куће, близу његове куће, које су велике и ограђене високим зидовима... Дође ред и на нас.
Ми идемо средином улице. Прате нас четири заптије с једне и четири заптије с друге стране. Суљча је у средини. |
Кад Арнаути наиђоше на нас, запеше пушке и управише к нама. Заптије им такође одговорише запетим пушкама... За тренутак да буде погибија... У том Суљча викну: „Прад !.,.“'") и засија његов
19) Натраг.