Godišnjica Nikole Čupića
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
ПРЕД КОСОВОМ 263
Богопримца : „Сад ми, Господе, прими душу радо ћу умрети, јер моје очи видеше спасење !“
Гњиланци притрчаше коњаницима, па их грле... љубе... љубе у лице, рамена, руке, колена, ноге... коња — како који стигне —- љубе и плачу.
И војници бришу сузе...
Тишина...
Да, необична радост не може да се искаже обичним усклицима. Највећа је и најсвечанија тишина !
Ја се једва прибрах, те поздравих војску. Руком пружих на Косово, да је близу... нека похита, да мученицима... потомцима косовских јунака слободу донесе! Заврших са: Живео кнез ослободила !... |
Војска громко прихвати: Кивео!... а необична осећања и ослободилаца и ослобођених спојише се у урнебесна клицања: ивео!... Живео!... чћивео !...
Зар. Р. Поповић