Godišnjica Nikole Čupića

36 ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

Године 1850 у јесен просецао се и насипао пут од Лешнице до Шапца. Пут већ просечен и насут шљунком а људи неће да гоне кола њиме, него крај друма ледином. Тривуновић идући из Лешнице у Шабац, и одонуда кући, свакад се вози у својим колима која вуку два јака товна коња, 4 управља Јован Кочијаш.

— Јоване, вели Пера на поласну — тераћеш све насипом. — За Бога, газда, насип још није убијен. — Ако га не убију окована кола Пере Триговића, зар ће таљиге Црвенога Јанка (неког сигашка). И Јован је терао све насипом !

У месојеђе године 1851 Цера и ја бејасмо Папцу. Ручали смо код шабачког владике Јаја. Јели смо неке сарме од кисела купуса. ја је и пре био врло слаб од неких силних чиа по кожи. Тада се разболи и све се љућаше на дичину сарму. Па пошто њу добро испсује, обрне вити себе, што се није умео умерити. Болестан се ти у Лешницу кући, гден умре 28 Фебруара 1851.

Он је ожаљен и испраћен као врло редак и бично уважен човек у свем оном крају.

(0) његовој смрти. ја сам написао мали допис а је изишао у 28 бр. Српских Новина, од 1851, , знаком М. М. То су моје прве врсте које су, шмпане, изишле на јавност.

Самуило Јанновић, игуман манастира Петкоје. Петковица је стари, мали, а веома уважени астир на исток од Лешнице, близу села Пр-

5 То је бидо онда, а данас је на месту старе цркве манауске Јоса Куртовић из Шапца подигао са свим вову богомољу.