Godišnjica Nikole Čupića

КОЛЕ 46 МЕ А 33

_У то време, у задружној кући браће Некића, у Београдској Колубари, догодило се је ово: Кутњи старешина, Павле Некић, имајући у задрузи два млађа брата, већ оба ожењена, управљао је кућом онако како се обично управља у таким задругама: све ситније ствари расправљао и уређивао сам, по својој памети, а крупније послове свршавао је по договору с браћом, задругарима својим. Ти Некићи имали су, у једном забрану, 90 старих грмова, са свим добрих за дуге.

Једнога дана нађе Павла Светозар Јовановић-Земунац, трговац, који је секао и извозио из "Србије дуге, и понуди му за сваки грм по 10 дуката, дакле за 90 грмова 900 дуката!

Макар да се толика сума и Павлу чинила довољно велика, опет он не хте прекинути погодбе: жао му бејаше растати се од онако величанствених " дрвета, у хладу којих је одрастао он, а можда још и његов чукун-дед !

После неког времена, ево Земунца опет; и сад му за 90 грмова даје равну хиљаду дуката..

' Јован Ћириловић, из нахије ваљевске продао је 1889 из свога забрана у Котдини један грм за 432 динара Голдшајну, дрварском трговцу из Пеште. Из тога грма купац је истерао качарске дуге за 400 акова, и зарадио је себи, на том, 120 динара чисте добити. Ћириловићу је од тога дрвета још остало око 15 хвата дрва за гориво!

Није било ретко да су, после тога, грмови плаћани по 200 динара !

Панта Тришић из Вранића, који. ради том дрвеном грађом, прича да је неки српски министар (он рече Ч. Мијатовић 2!) дао таке грмове у шумама села Конатица, Дражевца, и Стенојевца, отласивши најпре те шуме за отштенародње, по 12 динара дрво, неким странцима! Сељаци тих села били су с пушкама устали, да своје шуме бране; а кад нису могли ништа успети, онда су к сами шчепали секире: и од тога доба, веди Тришић: — Колубарски су

— гајеви сатрвени у корен!

ТОДИШЊИЦА хуУШ 3