Godišnjica Nikole Čupića

ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ И ПУТОВИ 7

На дубровачке трговце гледало се у српским земљама не као на странце и туђинце, већ као на Србе, на браћу своју, а Срби силазећи у Дубровник трговачким послом налазили су тамо опет браћу своју. Дубровник је и детињство своје и младост своју провео у друштву са, Србијом, само што нису у исто време пропали, већ ју је Дубровник преживео.

Оваквом својом мирољубивом политиком Дубровник је почео нагло да напредује. У почетку 1Х. века већ је то био богат и силан град, који је у стању, да се за пуних 15 месеци бори против Сарацена, који на њ ударише са 830 лађа, а 8569. г. помаже византијског цара својим лађама, кад је опсео сараценски град Бар.

Поред добрих односа са суседима Дубровник је ради обезбеде своје трговине, која се убрзо рашири не само по суседним земљама него и ио свима крајевима ово Јадранског мора, склапао трговачке уговоре и са свима оним државама н слободним варошким опћинама, са којима је имао ма каквог трговачког посла. Баш ти многобројни трговачки уговори, који осташе сачувани, и свеДдоче најбоље, колико је била развијена дубровачка трговина. Они нам верно износе све путове, куда је струјила и све вароши, у које се стицала. Трговачке уговоре почиње Дубровник склапати врло рано. Први трговачки уговор, по летописима, закључио је Дубровник с Босном 881. г.' под условима: -да има бити тврд за 50 год. да краљ босански има послати 50 волова и 50 брава и 200 товара жита; да Дубровчани буду у Босни као рођени Бошњаци и да имају послати краљу 14 лаката скрлета, да си краљ учини кабаницу, и признавати Бошњаке као рођене Дубровчане.“ Год. 871. закључи Дубровник трговачке уговоре с Апулијом и Сицилијом, а год. 980. десио се један важан догађај, који баца доста јаку светлост на моћ дубровачке трговине у то доба: на име те гогине Млечићи. ухвате и заплене једну дубровачку трговачку лађу са товаром у вредности од 25.000 дуката. Дубровчани су тражили, да им се врати лађа и накнади штета учињена, али им Млечићи одбише захтев. Услед

1 Макушев, Исаћдовашал обђ историческихћ памат. стр. 13• 2 Пуцић, Историја Дубровника |, 4.