Godišnjica Nikole Čupića

10 ЦРТИЦЕ

Јефрем Ненадовић. Протић му се представи, и старац га толико запази да га је по повратку у Србију најтоплије препоручивао Кнезу. Протић добије 800 талира и буде преведен у Париз, па одонуда дође у Београд, и одмах буде постављен на то звање. Чист у оделу, кицош у држању, спор на раду, неумешан у понашању, он је врло брзо показао сам колико вреди.

Доцније, време га је некако истакло, те је по разним пословима шиљан ка Русима. Е

„Љубомир А. Петронијевић, протоколиста, син Аврама Петронијевића, бејаше човек млад, школован и даровит. Није се претрзао на послу, али су га сви, са његове доброте, правоте у мишљењу, и уљудности у понашању волели. Доцније је пао у тешку болест. Весела мајка његова, јунак-жена г-ђа Станија, одведе га чак у Високе Дечане, Светом Краљу на молитву. Онамо је веселник и преминуо. |

Милан Ђ. Стојићевић, регистратор, унук Милоша Поцерца. И сада је жив.

У трећем, судском одељењу беху:

Филип Христић, начелник, жив и сада.

Светозар Давидовић, секретар, старији син Димитрија Давидовића. Омален, плав, тих, и благ човек. То беше вредан чиновник и врло разуман старешина. Доцније је кукавац померио памећу; одведен у Беч ради лечења, па је онамо и преминуо.

Јован Николић - Чокејић, столоначелник, рођен у Крагујевцу. И он је један од првих домаћих правника. да независност свога суђења трпео је тамницу у Карановцу. Изишавши на слободу, животарио је у Београду као адвокат. Кнез Михаило му је, нечујно, слао новчану помоћ. Умро је у Београду.

„Љубомир П. Ненадовић, познати песник. Онако весео, онако шаљив, ведар и духовит, као што је био увек, Не-