Godišnjica Nikole Čupića

ИСТОРИЈА 11 надовић је свакад око себе имао гомилу слушалаца, који су се сладили његовом духовитом беседом.

Павле Трипковић, архивар, блиски рођак Кнегањи Персиди,' бивао је врло често у „Конаку“. Трипковић се је увек понашао као човек господин. Карактера је био беспрекорно часна. Јер, макар што да се је пред њим рекло, а говорило се је много и оштро, никад никога, због тога, није глава заболела. Кад би му већ било тешко слушати оштре критике против двора, он би устао, запалио цигару, и изишао би из собе, у којој су се тако опори разговори водили.

Јеврем Грујић, најпре канцелиста а после протоколиста судског одељења.

Још као ђак београдског лицеума, Грујић је био стекао известан глас и међу ђацима и међу старешинама. Другови су га држали за младића паметна, чак мудра, а попечитељи који, не имајући ближега додира с младићима, и с тога их слабо и познавајући, често им дају цене које нису њихове, сматрали су Грујића за претерана слободњака. Зато му је чак и штипендија у Паризу одузета.

Дошавши у Кнежеву канцеларију за чиновника, Грујић је само радио свој службени посао. А кад њега сврши, учио је све дотадашње Зборнике закона и уредаба. Узме прву свеску, прочитава је и учи од корице до корица, као што ђак учи своје лекције. Тако је радио докле није све Зборнике проучио. Од чиновника мало с ким се и разговарао. И ако је кад што говорио, као да се више шалио.

Ћатип турског језика Тахир-Ефендија, родио се у Београду, и био је крштен онда када су Срби, по осво-

1 Павлова мајка Јула 'Трипковићка, рођена је сестра Јеврему Ненадовићу, а овај је отац Кнегињи Персиди.