Godišnjica Nikole Čupića

ЕТНОГРАФСКО | ГРУПИСАЊЕ 108

аромунске, талијанске итд. народности, који почива на слојевима словенске, грчке, римске, талијанске, оријенталско-турске и средњо-европске културе. Колико је етнографско груписање народа на Балканском Полуострву било подчињено утицају географских чинилаца, колико је дакле било независно од воље ових народа, видеће се из ових редова. Напомињемо да ћемо се у овом разматрању ограничити само на најважније и најактивније географске чињенице: географски положај, орографију, хидрографију и хоризонталну разграну Балканског Полуострва. О самом значају географског положаја имало би се данас као о једној важној географској чињеници много говорити. Истина и до сад је био обичај да се у школским уџбеницима, географским делима па и у свима научним географским расправама, које су се односиле на поједине области, истиче на прво место њихов географски положај. Па ипак право значење географског положаја није до скора у довољној мери схватано. С њим је ишло од прилике онако као и са задатком политичке геограФије. Тек у последње доба, после појаве Рацелове „Политичке Географије“ (1897), добија се прави појам 0 важности географског положаја. Последице његовог научног, опширног и потпуно исцрпног излагања о разним врстама положаја појединих области показале су се брзо и овде, исто онако као и на пољу Антропогеографије. Од расправа, које се на његова научна излагања ослањају и с овим предметом баве, довољно је споменути расправу из прошле године „О географском положају Босне и Херцеговине“ од д-ра Г. Лукос-а (Зе еп пђег Фф!е сеост. Басе 4. бзфетт.-ипсаг. ОККпраопзсеђтеје5) и расправу д-ра Ј. Цвијића „О географском положају Ст. Србије и Македоније“, која је изашла у „Српском Књижевном Гласнику“ од ове године. После ове кратке на-