Godišnjica Nikole Čupića

104 | | ГОДИШЊИЦА

помене, у опште, о географском положају враћамо се на географски положај Балканског Полуострва и његов значај по данашњу етнографију или етнографску слику балканских народа. У овом смислу мора се на првом месту истаћи његов положај на земљиној лопти, према Европи, Азији, Средоземном Мору и Африци. Оно лежи на северној полутини земљиној, између 36,9 и 45% е. ш. и тај положај има само посредног утицаја на предмет, о коме је овде реч. Много је важнији његов положај према Европи и Азији. Лежећи на југо-источној страни Европе а у близиви западних обала Азије, оно приближује ова два континента један другоме, ствара посреднички положај и чини природан мост између њих, преко кога лако прелажаху народи ес једног континента на други. Колико је његов овакав положај утицао на његову етнографску карту и распоред културних слојева на њему, довољно је поменути прелазак Турака у Европу, њихов распоред, на овој страни и утицај на све балканске народе. Турци нису, то већ добро знамо, никакав поморски народ, који би се ради освајања усудио да заплива и преко много већих површина морских, него што су дарданелске и · босфорске. Помакнимо Балканско Полуострво на запад, на оно место где лежи Апенинско, па ћемо видети да би оно за Турке и сувише далеко било. У том случају одстојање између њега и Азије било би много веће, али тада не би постојала турска боја на етнографској карти његових земаља. Само дакле овакав положај Балканског Полуострва, какав је, и с овим незнатним одстојањем, које данас има, био је у стању да охрабри османлијски народ на корак, који је имао огромних последица за етнографско и културно стање нашег полуострва. Географски положај изазвао је само прелазак Турака преко Дарданела и њихову појаву на обалама Балканског Полуострва, а њихов распоред по полуострву зависио