Godišnjica Nikole Čupića

108 ГОДИШЊИДА околних мора на југу и истоку Балканскога Полуострва. Ово шорење арнаутског елемента на југ преко области данашње Грчке извршено је у толикој мери да данас броји на 200.000 душа и с цинцарским становништвом, кога приближно толико исто има, чини већину грчког планинског становништва. Како је пак и један и други део овог становништва припадао већином православној вери, која је код народа Балканскога Полуострва, код слабо развијеног појма о народности, ову до скоро потпуно замењивала, то ни ова мелавина Арнаута и Цинцара с Грцима и њихово погрчавање није ишло тешко.

На северној страни Албаније налазимо у распростирању арбанаског ставновништва још интересантнији појав, у толико интересантнији што се овде види боље узајмни однос између правца планинских ланаца и ширења арбанашког становништва које им је корак по корак следовало. Напоменули смо да албанске планине на овој страни Албаније скрећу на северо-исток услед сучељавања с динарским планинским системом који због истог узрока такође овај правац узима. И албанско племе у место да своје започето ширење продужи право на север, прелазећи из албанског у динарски планински систем оно се према скретању албанског система на северо-исток и само у овоме правцу повија и расипље као што се планински венци расипљу. Пошто је једном арбанашки елеменат узео правац југо-запад — северо-исток у Старој Србији, он се у своме даљем ширењу није могао зауставити, док није дошао у долину Јужне Мораве. Данас се истина арбанашко становништво у југо-источној Србији находи у неколико села (Тупале, све арнаутско; Дрводеље, пода српско, пола арнаутско; Радевце, већином Арнаути; Сјериње и Срби и Арнаути итд.), али пре српско-турског рата од 1878. год. било је са свим друкчије. До тада је већина становништва у данашњем