Godišnjica Nikole Čupića
ДЕВЕТ ПРИЛОГА 137
И другијем дивљим птицам Што по блату живећ' блуде
Нити да га глође соко, Нити гавран тица врана, Нит' да буде погубљено Од невјерних Половчана.
По смислу ориђинала тежиште је у казивању како Руси нису ником добром од зла и напасти.
Слабо је према ориђиналу:
Далеко је руска земља, Родна мајка, мила страна... И крије се нашем оку Преко гора и кургана.
Свршетак причања о погибији руској изведен је потпуно песнички и ако уз неку неправилност стихова:
Ту се нагну смртна чаша, Ал' не хвати рујног вина, Да се гости дочекају
И почасти их дружина.
Зато наша сва дружина Да угости свога госта
Проли крвцу за слободу И на бојном пољу оста.
Невесело трава ниче; Црна земља сузе рони, А од туге јавор млади Свој огранак к земљи клони.
днатна је развученост у одговору бољара на сан кнеза Светослава а тако исто и завршетак деветога одељка.