Godišnjica Nikole Čupića
138 ГОДИШЊИЦА
Цео се спев свршује строфама :
Слава кнезу и војводи, : И јуначком свему роду: Светославићу Игору,
И „буј туру“ Всеволоду;
Слава храброј их дружини, И у рату и у миру,
Слава сину Игореву Јуначкоме Владимиру;
Слава кнезу и војводи,
Што поведе храбру чету,
Да заштити отачбину,
И Христову вјеру свету. Амин.
ж
Напомињући како је „Слово о полку Итгореву“ достојно да га препева на нови руски језик Пушкин, Данило Медић вели како би било „полезно и за нас“ да га је превео Гундулић, Његош, Кукуљевић, Мажуранић или који други велики пјесник.“ То је Медић рекао при крају 1869, а није ни слутио да је можда на тридесет година пре тога на исту мисао долазио Његош и да је на том послу нешто и кушао.
Данас веђ с прилично основа можемо рећи да је песник Петар Петровић Његош у прво доба свога књижевног рада, у доба које је згодно карактерисано као време учења његова, доста преводио. Научивши руски, он је жељно читао и руске и туђе на тај језик преведене песнике. Господар у стиху и речи, Његош је могао ту своју лектиру преводити на српски лако — било као пробу своје спреме било с књижевним интересом и претензијама. Из тога је доба његов почетак превода