Godišnjica Nikole Čupića

НЕШТАМПАНЕ ДРАМЕ ЈОАКИМА ВУЈИЋА 175

Павле, свеједно; и, кад му дођу два господина који би хтели ући, он је толико глуп да их пита јесу ли они Петар и Павле, и кад му они, не зна се зашто, кажу да јесу (и ако у ствари нису) он их не пусти. Једноме од њих који му, правећи се Француз, каже „адис мон шер Фрер“, одговара: „ти си сам кер, а другоме који му каже да се зове значајним именом „барон Врбовина“, одговара духовитом игром речи; „ако сте ви и растовина, или јаворовина, или глоговина. итд.“ (чин, пој. 3 и 4). Слушкиња Елка, (11, 11) пита једпу удовицу, управо лажну удовицу, ко јој је умро, њен муж или она сама. И то нису само слуге и слушкиње у овом комаду тако глупе, нити је само у њиховим говорима комика тако нискога степена, него су и лица вишега социалнога положаја у њему те исте интелигенције и комике; и трговци су такви, и „барони“, и сва лица у комаду уопште. Најглавније лице је најгоре у Том погледу. Гаврило Скакавац, шнајдерски калфа, ево како говори. и то озбиљно. Каже Н. пр. : „онај човек који није никада вандровао, ест исто такови како год онај који није нико вандровао, а ово ми је казао мој покојни отац после своје смерти“ (1, 5); прича како нема оца јер му гаје нека мајсторица купила за мекиње (1, 6); кад га, при погађању у службу, питају шта зна, оп одговара да се зна „чешљати, обући се, јести, пити, пушити, и холбу вина на душак пољоскати“, а од музике „звиждати, дромбуљати, звонити и тамбурети“ итд. (Х, 8); признаје једном господину да је паметнији од њега, јер је појео више ћурака, прасаца, итд. (1, 7). Таква је комика у овом изузетно неннтелигситном комаду, који је наш „списатељ“ сматрао за потресно дати српској публици. За Јоакима и његов књижевни глас, још је добро што он овај комад није сам написао него само превео, али како га је могао и преводитир И ако