Godišnjica Nikole Čupića

176 ГОДИШЊИЦА је истина, као што се једанпут тврдило,“ да је, при представи Шнајдерскога калфе у Крагујевцу 1838, он сам играо насловну улогу у комаду, одвратно бесмислену улогу Гаврила Скакавца, — како ју је могао играти, он „литератор“ таквога значаја какав је себи давао, и то још као матор човек, у шездесетим годинама својим Одиста, ништа тако можда не компромитује Јоакима у књижевном погледу као овај његов комад.

Интрпга ове „веселе с песмама игре“ састоји се, укратко речено, у овом. Продан, добар газда, има кћер Мацу, коју просе и око које обигравају сигурни „барон“ Врбовина и још сигурнији „Француз“ и „кавалир.“ Продан неће да је сам да ни једном ни другом, него чека своју сестру из Будима да она дође у госте и пресуди ствар.“ Гаврило Скакавац, ђаволасти „шнајдерски калфа“ који треба да је стастозо ове комедије, чује за долазак те „сестре иришке вароши“ како је он назива, и реши се да се преобуче у женско одело и пред Проданом покаже као та жељно очекивана дама у чијим је рукама судбина Мациних просилаца; Гаврило то чини да би у тој женској улози досудио Мацу барону Врбовипи, у чију је службу ступио као „камердинер“. Он се, дакле, преобуче, и у новој улози „Карлове тетке“ појави се пред Проданом. Али док се с ПЏроданом разговара и још ништа

1 М. Шапчанин, у беседи приликом отварања позоришта у јеограду 10 Новембра 1868: „на дан 16. Фебруара (1888) даван је (у Крагујевцу) комад Шнајдерски калфа; главзу улогу играо је сам Јоаким. (Наведено у Ђ. Малетић, Грађа за ист. срп. нар. поз. 1884, стр. 7). Овај податлк нигде нисам нашао потврђен.

2 У самом тексту комада (П. 5, 6) ово се лице не зове, као у оном наслову, „сестра из Будима“ него „сестра из Ирига“.“ То је — ја тако схватам — Јоаким хтео да и овим џосрби оригинал, у којем је јамачно реч о Будиму а не о Мригу. Јер Будим више одговара најпре мађарском пореклу комада, а после и самој радњи у овом, пошто се радња дешава у Цешти (в. ], 5).