Godišnjica Nikole Čupića

180 ; ГОДИШЊИЦА да и међу штампаним комадима Јоакимовим има један преведен из истог писца (Крешталица).

Друга два комада не познајемо никако, ни по извору из којег су преведена. Ни једном ни другом не знамо оригинал. Обрученије, пили Уетдобитд како га Јоаким немачки назива, можда би могло бити од Виљема Хенрика Бремела (рођ. 1754 + 1808), незнатног немачког драматичара, који је 1780 године написао једну шаљиву игру (не знам у колико чинова) под истим насловом, а коју нисам видео. За Сваке добре вешчи јесу три још. мање можемо наћи оригинал.

Извесном комичном теденцијом спада донекле у ред шаљивих игара још један комад Јоакимов, управо превод његов, Добродјетељни дервиш пили звекетуша капа (8 чина), „волшебна игра“ једна, преведена с мађарског, не зна се тачно кад а опет пре 1826.

Један „тошкански Фиршт“, по имену Пјетро, је тај „добродјетељни дервиш“. Он се преоблачи у дервишко одело и упућује свога сина Сорана и неког рибара Мапдолина, који је комична личност комада, на неко закопано благо; то благо се састоји у неким чудотворним стварима, у једном бубњу на чији се удар одмах пуно војника појави, једној кеси која се напуни новцима чим се затресе и једној капи која избавља из сваке невоље, такође чим се затресе. Шјетро упућује ову двојицу на то чудотворно благо да би помогао сину да се излечи од несрећне љубави према лепој „волшебници“ Сеномиди, кћери „волшебника“ Абукафа, која не воли Софрана али гледа да га замађија, и против које се не може борити

1 Добродђтелнић Дервишљ или Звекетвша Ката. Една волшебна Игра у 3 ДЂиствја преведенна сљ маджарскато азика на нашљ Славено-Сербски Јоакмомљ Ввичемљ, Славено-Сербскимљ Списатедемљ. 49. Листи 13 непаг. — Ркп. је К. С. Академије Наука (в. Катал. бр. 185).