Godišnjica Nikole Čupića

190 ГОДИШЊИЦА

и поправи, и реши да живи мирним породичним животом честитога човека. Барон Фриц Валенфелд (у Јоакимову преводу, Барон Попов) зове се тај човек; он је прокоцкао своје не велико имање, дужан је свима и свакоме, жена његова и дете немају хлеба да једу. Помоћи нема ни с које стране. Једина помоћ која би могла доћи била би од његовог стрица, богатог и врло моћног тајног саветника Валенфелда (у Јоакима, Попова), али који неће да чује за свога синовца од како се овај као племић оженио грађанком. Помоћ коју му нуди други синовац тајног саветника, дворски саветник Фернан (у Јоакима, Краснов), пружајући му нешто пара, неће Валенфелд да прими, јер је овај, интригант као Фрања Мор, „безбројним подлостима украо милост свога стрица“ коју је Валерфелд најпре уживао, и као „прост разбојник отео срећу“ која је овом припадала. Уз то, таст барона Валенфелда, отац несрећне „грађанке“ Марије, лајтнант Стерн (у Јоакима, Давидов) долази да узме своју ћер натраг, да је поведе себи у кућу да би имала од чега живети, а барона оставља да сам трља главу како ће се из својих неприлика извући. Марија, која воли необично свога мужа у пркос његовој рђавој страсти, и која је добила од њега поштену реч да он никад више неће заиграти карата, неће да се раставља од њега, хоће с њим херојски да препати све невоље његове. Али је барону невоља велика, једна нарочито, за, коју његова жена и не зна у осталом: полиција-га хвата да га због дугова затвори, и већ је ту, у његову стану тек што га није затворила. И он онда, без икаква, излаза будући, изневери реч коју је жени дао а само да би и њу и себе спасао. Он узајми потребну велику суму „од професионалног коцкара Посерта (у Јоакима, Неситника) да је одмах исплати полицији и спречи затварање, али под условом, који је Посерт нарочито поставио, да