Godišnjica Nikole Čupića

200 ГОДИШЊИЦА

чуђењем пита: „зар краљ не треба да буде човек 2“; пред њега изводе Берису, која, наравно, није погинула при пожару него је краљ довео себи за харем. Разговор њихов овако тече: „Бериса, ја те љубим,“ каже јој он; „мир, сени мога Селика, ја ти остајем верна,“ каже она у једном дугом монологу, пуном екстазе; „љуби ме, Бериса“, наставља он, а кад она опет неће, „добро, каже он, а ти умри.“ На то јој краљев доглавник Додода пружа отров, и она га попије; краљу се онда нешто ражали за њом и потегне на доглавника мачем, овај дрекне како то није отров, натто она: „не даду ми ни умрети, варвари једни!“ Берису онда одведу у харем. У харему, нове незгоде за Берису. Отад њен тајно улази унутра, хоће ту да умре. Наравно, Бериса му то не да него би сама хтела да умре, хоће да је он убије, показује где да је удари каменом. Отац потегне каменом али не може: „реци, каже, анђелима да — да — да отац не може убити свога детета.“ Међутим, док се њих Двоје препиру тако у тој племенитости, види их Додода и јави краљу како се Бериси љубавник довлачи у харем; краљ нареди да Берису спале. Трећи чин се отвара у Саби, на пијаци где се робље продаје. Селико и Губери су ту, обојица се нуде Европљанима, трговцима. Док их трговци оцењују и зналачки испитују испупченост њихових груди, мускулозност, састав зглобова, итд., телал прође преко пијаце и јави да се даје 400 унција злата, ономе који нађе човека што се био увукао у краљев харем. Селику одмах падне племенита мисао на ум: он ће се издати за тога човека, Губери нека га прокаже, и њихова мати добија 400 унција злата. Губери кроз силан плач пристаје, и одведе Селика у двор краљев. У двору, Губери не може да оптужи брата, него овај то сам учини; Додода исплати награду Губерију (и ту има племенитости од стране Губерија, као и страшнор