Godišnjica Nikole Čupića

кг НЕШТАМПАНЕ ДРАМЕ ЈОАКИМА ВУЈИЋА 215 годинама није дао од себе гласа, жена његова укрцала у једну лађу и пошла да га тражи, Коцебуу падне на памет да Ла Перузов комад драматише, нађе предмет за то у замишљеном састанку мужа и жене. Само, предмет тај био је еминентно предмет за комедију, шаљиву игру, водвиљ; и ево како. Коцебу је замислио да је Ла Перуз, пре но што га је жена нашла, нашао на острву једну „Дивију девојку“ Малвину, оженио се њом и добио сина Томаја; сад, кад му дође законита жена Аделаида и доведе његова сина Стефана, прилика је да се из те ситуације изведе један оригиналан водвиљ о мужу са две жене, о женама које се препиру ради мужа, присвајају га свака себи, итд. Коцебу није, наравно, ту прилику употребио за комедију, него је начинио један комад у духу својих осталих плачних и сузних драма. Аделаида хоће да се отрује кад позна право стање свога мужа, Ла Перуз јој не да, него предлаже да сви живе заједно, и то ту на острву, пошто је у Европи „гнусност, свирјепство, звјерство, бјешенство, варварство и тирјаиство“ како Коцебу карактерише време револуције; још, Ла Перуз ће обема женама бити брат а не муж. У то, Малвина долази и умире, отрована; отровала се својевољно да Аделлаиди и Ла Перузу срећу учини. Тако се свршава овај комад. ЏПређимо сад на последњу рукописну драму Јоакимову, на Сербску принцезу Анђелију (из 1887): која је, као и Паунка Јагодинка, из српске прошлости. Сербска принцеза Анђелија (4 чина) је „едно романтическо позоришче“, врло „романтическо“, више него

1 Сербска Шрбнцеза Андела. Едно Романтлческо позоришце у 4 дђиства, Изведенно изљ разни Маджарскти Списателл на нашљ Славено-Сербскии 6змкљ Јоактмомђ Вуичемљ, Славено- Сербскимљ Киљигосписателђиђ; а печатанно у Београду, писмени Кнажеско. Сербске Кнљигопечатнћ. 1837. 80. Листи 36 неџаг. — Ркп. је својина Народне Библиотеке (в. Кат. бр. 585.)