Godišnjica Nikole Čupića

Пи о ао

ГОДИШЊИЦА

— Крсте носе, Бога моле, Подај Господе! Подај Господе !

И у Бога милост просе,

Полај Господе! Подај Господе! —

Они се управ натијечу у томе пјевању. Ако старији опазе. да је рјеђе пјевање, онда они лочну чешће пјевати, те се млађи тијем „појаребе“, посоколе и загусте наново и весело пјевати.

За вријеме хода крстоноша поп и пјевци пјевају тропар и кондак светитеља, на којега дан носе крсте. Тропар и кондак пјевају школска дјеца и остали крстоноше, који их знају на памет. Али пјевање тропара и кондака не бива по начину осталог пјевања за крстима, но се то пјева сложно, у један глас, „по гласу“, колико се то може.

Ја овдје спомињем „за крстима“ читање само једнога попа, али није у реду пропустити, што нећу казати, да „за крстима“ ријетко иде један поп сам, но по два или више њих, сви обучеви у одежде, као кад служе литурђију. Ако у мјесту крстоноша има и више попова, они обично иду „за кретима“ сви, обучени у одежде. Ако у мјесту крстоноша нема но само један поп, један парох: обично дође из оближње парохије поп, свјештено лице, позват као гост или пезват, него својевољно.

У трећој четвртини ХГТХ. вијека у Доњем Крају бјеху у исто вријеме седам попова: поп Филип Иванишевић, поп Јоко Шпадијер, поп Ђуро Шпадијер (син лопа Јока), поп Луко Шпадијер, поп Лазо Јабучанин, поп Видак Јабучанин. Поп Јоко и поп Лазо залопљени су раније, а остала петорица су запопљени једнога јутра, кад оно Владика Раде запони једнога јутра читаву чету Црногораца.

И сви су ови лопови вршили у своме племену

„

свјештевичку дужност, а имали су „инорије“ по 18 кућа,