Godišnjica Nikole Čupića

236 ГОДИШЊИЦА

негда била црква, која је с планине Румије потпуно здрава слећела и тако потонула у Скадарско Језеро, гдје и данас стоји здрава у води и са својим патосом; и да та црква има тако добра и добро затворена врата и прозоре, да у њу не може вода никако ући, но да у њој још од тада припаљено кандило и данас непрестано гори; па да ће црква остати у језеру до неодређеног времена. а у своје вријеме ће, божјом вољом, излећети из Језера, узлећети уз планину Румију и долећети на врх Румије, па стати и остати на своје старо мјесто.

И ето на то мјесто, гдје веле, да је била та црква на врху Румије, износе Крајињани сваке године на први дан православнога Тројичина-дне стародревни „крајински крст.“

Оклен је тај „Крајински крст 2“

ПЦ. Ровински, Рус (Черногорфа вђ ел прошломђ и настонцемљ, Томљ 1. од 1888. г. стр. 356—862.) наводи!) (а о самоме догађају има у неколико говора и у црногорским уџбеницима за историју), да је у вријеме вла-

1) Исторга нилза Владимира по сказанто дгоклепскаго свлтренника. У овоме поглављу Черногорије Ровински пиле дословце као неки предговор ово: „Лбтошисњ зта, не имђошцал болљиол Фактическои точности, полна именђ лишђ и назвати мђетностен, и вљ тоже времла содержитђ много расказовљ, характеризуоцихљ дђиствовавшта вљ то отдаленное времл лица, различниии отношенћи, какљ внутреннји, такљ и вифшеји, духђ и нравн топ зпохи. Между прочимђ вљ не находитса зпизодљ о зетскомљ кралћ Владимирћ, има которато до сихљ порђ почитаетса безљ различји вђрм веђмљђ населентемљ Краинн, гдђ онђ жилљ и потомљ бнлљ похороненљ; хранитсл до сихђ нпорљ, какљ великал свитмниа, и крестђ, сљ которммљђ онљ бвађ убитљ. Разсказђ зтотђ на столљко интересенђљ по сообтцаемвмљ фактамљ изђ зтоп темнои зпохи и по характеристикћ тогдашнихљ правовђ к отношенш, что ми считаемђ не лишнимљ датљ ему мћесто вљ истори Зетн. Будемљ держатњесн издани его на сербскомћђ измеђћ вљ „Сербскон Лљ%тописи за 1858 годину кн. 11,“«