Godišnjica Nikole Čupića

240 ГОДИШЊИЦА

„Особенними милостами (Черногочји, Томђ 1. стр 874.) полђзовалел Вранински монастврђ. Обрашцал вниманје на бћдностђ природи зтого острова, монаствтрђ надђлали селами сђ разннми угодами и кметами вљ сосћднихђ Зетђ и Цермнидћ.

Прежде такимђљ же вниманјемђ полђзовален монастр, такђ назнваемви, Џречистом Крамнскот, вђљ Краинђ КљЉ 10.-западу отђ Скадра, гдђ когда-то бмла и резиденша нижне-зетскихђ кназећ, о чемђ мн уже говорили.“

Протођакон и секретар црногорске митрополије Филип Н. Радичевић о истоме „краинскоме крсту“ говори“): „Крет Мрковски у Бару је, по казивању Мркојевићких мухамеданаца, припадао као својина манастиру Крајинскоме Морачнику, који се данас под водом у Блату Скадарскоме налази, а приђе се звао крајински крст српскога краља Владимира, који данас припада као својина Божу Андровићу из Бељијек Микулића под планином Румијом више града барскога, које село броји 20 кућа старо-сједилаца, међу којима се 14 мухамеданских и 6 православних домова налази, а међу свијема и породица Андровића, која само три куће броји, и којој овај крст као својина припада.

Турци Мркојевићки и Микулићки ништа мање од православних не поштују и не уважавају овај старински крст, те за Андровиће по својим домовима говоре: „ивијеће им је у кући, и кад је међу њима, биће им добри дерићет.““ Радичевић вели, да је, „крст 24 унче висок, а 15 унача широк, са испупченим сребрним сликама. израђен, с једне стране, сједећи на престолу, Христос блатосивља вјерни народ свој, више којега је изрезан орао, а даље по дну ногу анђео, десно телац, а лијево лав. С друге стране распеће Христово, а на четири стране

') Цетињска „Просвјета“ од 1889. г. страна 68.