Godišnjica Nikole Čupića

250 ГОДИШЊИЦА

Највећи од њих, дакле они што хватају две оке, или нешто мање, намењују се помрлим старцима и старицама. Они се не одликују толико својом лепотом.

А мањи, Фино израђени и лепо глеђосани, дају се за душу помрлих младића, девојака и деце. |

У јутру, на дан св. Тројица, напуне се водом, ау грлић се метне различно цвеће, понајвише орахово лишће и гранчице од беле врбе, и однесу на гробље. Сем тога жене понесу још коју питу или бурека, пржене рибе и меса, сира, вина и различног воћа, да и то уз крчаг даду.

да старце и старице одређене тестије дају се коме било човеку или жени, само ако су у годинама. А за децу и млада лица мати или која друга жена из родбине бира прилику према умрлом те да крчаг, а уза њ по мало од поменутог јела.

Мртве су душе, како предање каже, слободне од Ускрса до Духова. А тога дана за време службе затварају их.

да то се жене журе да поменуте ствари што пре раздаду, како би се душе у слободи најеле и напиле.

После службе зађе поп по гробљу и над сваким гробом очита молитву, а у књижици што свака жена има уза се прочита имена мртвих. |

Ако пак која нема те свешчице, она ваљада зна „на памет“ сва имена, па их редом изговара, а за њом и поп.

Свештеник за то добија пет или десет пара, а дечку, који за њим иде е торбом, жене дадну од онога што су спремиле.

Ово се у осталом ради сваком приликом кад год се иде на гробље.

2. Ивањ-дан Где год Србин живи, дакле и у поменутом крају, нема девојке која не би с одушевљењем изговорила ово