Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ ПРЕСПЕ 261 8. Светица (светиња), извор средње величине; налази се близу села Златара, сев.-источно од варошице Ресна; посећује се недељом.

9. Добровска вода, мали извор ; налази се недалеко од Ресна, код места Доброва (то су развалине старе цркве ев. Архангела Михаила) испод једне старе врбе коју нико не сме оборити; посећује се недељом.

и 10. Ајазмо, повећи извор, код манастира Св. Илије, више села Грнчара; посећује се недељом и о Св. Илији.

Кад се погледне на овај распоред па на карту, видеће се да извори нису поређани редом по своме положају и међусобној раздаљини, те су овде велики скокови. Али нас је једна бака уверавала да тако иде „вилинески пут“, па смо тако и прибележили.

Ове изворе чувају виле (,„ветрови“, · „ветришта“, „самовиле“). Сваки кладенац припада некој групи вила, а тих група има колико и извора.

Осим тога има онолико врста вила, колико и вера: тришћанских (православних), католичких, турскиг, арапскиг и јеврејских. Најгоре су јеврејске и католичке, јер оне мрзе на хришћане (православне) па им често наносе болештине и узетост.

„Ветрови“ иду у посете једни другима, а пут им је одређен кривом, као мрежа замршеном линијом онако како су извори поређани. А броде и језером, те иду језеркињама и зајезерским вилама.

Ако су „самовиле“ %) срдите, па успут наиђу на успавана човека, натоваре му болест од чега оздрави тек после великих мука и то, ако се оне смилују. Иначе умре. Ако ли су веселе, мало се нашале: разболи се човек, али одмах оздрави.

#) Израз виле „вида“ врло се ретко може чути него се обично каже самовила, а самодива се не чује никако.