Godišnjica Nikole Čupića

о со о

ГОДИШЊИЦА

Кад љутите иду преко језера, па наиђу на бродара, дитну вихор и велику буру, па га, ако се на време не склони, утопе; кад су пак веселе, опет заталасају језеро, да би се овај препао, али не и да се утопи.

„Самовиле“ врло често скрећу са свог пута, те се могу наћи на свакоме месту: испод великог храста, у шибљу и купинама, нарочито по раскрсницама. За то не ваља по таким местима ноћити или мокрити; гдегод се вихор појави, ту су „самовиле“ које га покрећу, па зато треба. га избегавати, да се не би оне расрдиле; по кућама: испод стрехе, иза врата и код огњишта. Има и слепих, па се увлаче у тестије.

„Ветрови“ беже само од метле, четке и чешља.

И они као људи праве свадбе, рађају се, али ретко умиру.“)

Ако је којој вили дете слабо и ружно, она иде по кућама, где такође има дете у колевци, па бира. Које јој се допадне, узме га и место њега остави своје. Најпре скине кошуљицу са свога детета и њоме одене туђе, да се ово не би видело; а његовим хаљинама одене своје и остави га у колевку.

Такво је вилино дете кржљаво, слабо и бледо, а и насигурно умре после кратког времена.

да то мајке стављају метлу више главе свога детета док ово спава, те му вила не семе прићи.

Готово сваку болест пуштају на човека виле. Па ако нису досудиле да болесник умре, може лако оздравити, само ако се умије водом са извора онога кола, у коме се налази „самовила“, која му је болест пустила. Ти су извори лековити.

#) Један старац. свакако јаког уображења, уверавао нас је да је једне ноћи чуо џесму на језику њему непознатом, а да су је невали многи гласови. –— То су, рече, „ветрови“ свадбу правили, ја сам се морао сакрити у лисник док прођу.