Godišnjica Nikole Čupića

278 ГОДИШЊИЦА

Богу и да га принесе на жртву. Мати окупа Исхака и Ибрахим га одведе на Арафат-даг (Арафат брдо). Ту Ибрахим положи сина на земљу окренувши му главу к југу и почне га клати. Али, узаман је он вукао ножем испод гуше, нож није могао да здере ни коже Исхакове а камо ли да га закоље. У том се појавише анђели с црним овном и рекоше Ибрахиму: Азрети Ибрахиме, Бог те је поздравио и пратио ти овај курбан, њега закољи у место сина Исхака. Да ниси одржао реч што си је дао Богу, Бог би наредио да сина закољеш као курбан, те би морао и сваки домаћин клати по једног сина до краја света. Ибрахим послуша анђеле и закоље овна, и од тога остане Муслиманима Курбан-бајрам. дбог тога Муелимани који су доброга стања иду у Медину и на Арафату кољу курбан.

Курбан може клати сваки домаћин који није никоме ништа дужан и поред тога има и 600 гроша у сребру. Ако је ко доброга стања може заклати по два и више курбана, као: за душу своје родбине, за себе, ва породицу своје жене итд.

Божик. — Тако Турци зову наш Божић. У очи Божика се не смеју ни тући нити додиривати да им не би излазили чиреви. Те вечери пошто се окупи сва чељад да заједнички вечерају, сваки једе помало сувих вишања. сувих шљива, смокава и куваних тикава. Тикве се једу да се не би добила гушобоља. После вечере се проведе неко време весело и у песми. — Свака домаћица узима те вечери катанац па га закључа и рекне: Како ја закључала овај катанац, тако се мојим душманима закључала уста, те не могли да ми учине мађије! — Да би се мађије, које те вечери чине непријатељи, спречиле, стара се свако, да у кући у очи Божика не буде прља вога рубља, јер ако би та било онда су мађије јаче. —