Godišnjica Nikole Čupića

280 ГОДИШЊИЦА

само једног оџу и једног попа, да пободу колце (ваљда граничне). Можда ће после тога настати бољи живот, а можда ће бити и кијамет.

Још се и овако приповеда: Хришћани ће заузети све турске земље, а Турцима ће остати: Шам, Бруса и

још неколико места. Ниш.

Кд'рлез. — Едрлез је турски народни празник обнављања лета, који пада на дан српеког. Бурђева-дне (28. април)..) У очи Едрлеза наберу Турци гране од врба (у Скопљу од тополе), па њима још у вече оките домове и дућане. У Скопљу тим гранама туку један другога јер је то добро за здравље. — На дан Ед'рлеза устају људи, жене и деца рано, пре зоре, па у Нишу иду на Нишаву, испод вароши, а у Скопљу на Ада-кавеси (острво изнад вароши) па се на реци сви измију: Поред обале скупљају жене различите траве, па их код куће скувају и засладе медом или шећером. Кад се траве добро укувају, онда се од њих даје свакоме чељадету да по мало једе, јер је то добро за здравље. Тога се дана поред других јела спрема: пита, баклава, татлија и сутпита (од млека, јаја и шећера). — Они људи којима су деца умирала не једу до Ед рлеза ничега младога од те године (јагњетине, млека, лука итд.). По правилу требало би тек трећег дана Ед'рлеза да се то почне јести, јер тек трећег дана окрене овца јагњету леђа, а за три дана је непрестано уз њега. Пре но што се почне јести

5) Пу, Јепаћа Кипоз у чланку Тигказеће „седапкепедег“ апз Ада-Каје назива овај празник турски НеатеЏег (Ебћпоортзеће Мисе ппстеп апз Џпсагл за 1891. г. стр. 52.). Овај исти празник прослављају и врло многи Цигани на Балканском Полуострву, али се код многих изгубило турско име већ се тај дан зове Ђурђев-дан а само неки га зову Ерделезе.