Godišnjica Nikole Čupića

288 ГОДИШЊИЦА

клања акшам, одмах се почне јести, пити и пушити. То једење у вече и време кад се једе зове се ифтар.

Пошто се тако вечера, од прилике око 8 часова у вече огласи оџа јацију, кад такође ваља свак да идеу џамију на клањање. Јација траје дуже од осталих дневних молитава.

После јације настаје весеље по улицама, кафанама и по кућама, које често траје све до сифира. Кадшто после јације шета и женскиње али без мушкиња. Ухвати их се по неколико па иду улидом или у комтшилук ла се тамо часте: колачима, елаткишима, воћем итд.

Кад буде пред сиФир излазе сифирџије, обично Цигани, па један бије у гоч, а други пева и тако буде свет и објављују да је време сифиру. Песме које сиФирџије певају са свим су обичне и не односе се на веру, н. пр.

Аја Софија џамиси

Докузјуз доксан докуз пенџереси. Мутвактећи таугун

Бурнуме урди кокиси.

Осман-ага ићи ђоз'м

Рамазани шериф'и

Мибарећ олсун! ;

(Светософијска џамија девет с'"отина деведесет и девет прозора. Кокошка која је у кујни мирише ми. Осман -аго, два ока моја, весеље рамазанско нека је срећно).

Ићи бухо бир дереде су ичер.

Дерте'з бухо ћенд'не дерт ачар.

Адамлар, адамлар !

Алтн тастан су дамлар

Мерхамет ејлејин инсанлар !

_ (Два прождрљивца на једној реци воде пију. Без

бриге прождрљивац себи бриге отвара. О људи, људи! Из позлаћеног таса вода цури, милост учините, људи!).