Godišnjica Nikole Čupića

из ТУРСКЕ ФОКЛОРЕ 289

Петнаестог дана рамазана прави се халва за мртве и дели се као и у свакој прилици кад се халва дели за душу.) Те вечери кад оџа виче акшам са мунаре, спушта одозго упаљено и канапом везано кандило. Према чијој кући буде кандило спуштено, тај шаље оџи тепсију баклаве или татлије на дар. Тога дана у вече сиФирпије иду од куће до куће те певајући купе бакшиш који им се даје у новцу.

Двадесет седмог дана Рамазана пошто се смркне настаје Кад'р ђиџеси (моћна ноћ). Пошто се те вечери отклања јација седи се до сиФира. Кад буде у глуво доба сви отклањају молитву, јер држе да се те ноћи у то време отвара небо, и ко то спази, што год од Бога затражи Бог ће му испунити.

Двадесет деветог дана Рамазана до 11 часова по турском (око 5 часова по подне по европском) даје се витре. То је давање милостиње сиротињи да би Бог примио пост и услишао молитве што се чине о Рамазану. Имућни људи дају за сваку главу из куће по 41 грош (некадашња вредност једне оке урме!). Сиротнији дају по 8 гроша на главу (некадашња вредност једне оке овса !у. Још сироматнији дају по 1'/ грош (некадашња вредност једне окб пшенице!). Сиротиња која прими витре, дужна је за свуку душу за коју је примила клањати те вечери код куће да би се дародавцима услишило и уважило пред Богом оно што су за време Рамазана молили и клањали.

Ко је у стању, тај за време Рамазана по две три вечери после акшама поставља по једну или више софри у својој кући, те свет долази и једе. То се даје мртвима за душу и зове се ифтар. У Цариграду има одличних, богатих кућа, које се зову санедани у којима су за време

3) Види Годишњицу КЊ ХХТ, стр. 229.

ГОДИШЊИЦА ХХТУ