Godišnjica Nikole Čupića

из ТУРСКЕ ФОКЛОРЕ 293

и два сведока с девојчине стране. Нићах-ћагди даје опа девојчином оцу, а ако нема оца онда њеним сведо-

цима. — Иза свега сви буду послужени шербетом, а младожења даје оџи колико може и колико хоће, па се

разилазе. Џошто се разиђу оду жене момковој и девојчиној кући на честитање и част. Све ово зове се нићах.

Диђун (свадба).

После нићаха, може бити и одмах сутра дан, али "обично после извесног времена, јер време није ограничено бива диђун (свадба).

На дан свадбе, у четвртак изјутра почињу у момковој кући да свирају свирачи и да се скупљају сватови (дођунџилар). Пошто се сватови скупе пију кафе, а око 10 часова оџа држи молитву за покој душе умрлих из момкове куће (тевит). Том се приликом дели за душу халва, новац, храна итд. После овога седну и домаћини (само мушки) и гости те ручају у покој душе умр-дих. Најпре ручају најотменији гости, па чим буду готови устају и иду у другу собу те пију кафу, а на њихово место седају други, тако се редом по неколико софри измени. И ако се ово чини за душу умрлима свирачи не престају свирати, сем што за време док оџа чита молитву престану. — Пошто ручају мушки, разиђу се, а долази те руча-женскиње. Њима играју чочекиње и удара женскиње у дахире или евира по какво циганско дете испод 15 година, јер старији мушки не смеју присуствовати. ћенскиње се тако весели отприлике до пред залазак сунца, па се повлачи, а почињу да се скупљају мушкарци на вечеру, доносећи при том момку дарове. Богатији доносе: сат, огледало, пиштољ и томе слично, а сиромаси донесу бар по једну шољу, ако не -могу ништа више. — Тек пошто вечерају настаје право