Godišnjica Nikole Čupića

294 ГОДИШЊИЦА

весеље. Они Турци који кришом пију алкохолних пића издвоје се засебно у једну собу па ту пију до миле воље, остали пију кафу, шербет, једу колача и слаткиша често до зоре. За време овог весеља бива ојун (игре) а по некад и оро (коло).' Ојун је игра у којој се по двојица надмећу у игрању, или се рву, или бацају џилит итд. а за све то време свирају свирачи.

Ако је ко богат ово се овако може продужити по неколико дана, или чак месец дана, а ако је сиромах одмах се сутра дан свршава све. Тога дана у свитање иду од младожењине куће сватови с једним празним колима и свирачима младиној кући, где их дочекује спремљена млада, па с мајком или најближом рођаком седа у кола и полази момковој кући, обилазећи при том што више споредним улицама. Кола иду полако, а сватови иду пешке ово њих.

Кад стигну момковој кући, момак изађе те са свирачима дочека младу, па је узме из кола у наручје и носи у авлију. При томе пази да му млада не метне руку на главу, јер ће у том случају она бити у кући старија. Ако би она то ипак учинла, он треба да је нагази по нози, те опет он остаје старији. У кући чекају жене и девојке с једним пакетом у коме је измешано: шећера, смокава, урми, леблебија, новаца, па се то проспе млади на главу и граби се, што значи: као год ште у овој кеси има свачега, тако исто и кућа да буде напредна у свему. да тим младожења уведе младу у собу и остави је са женскињем, а он излази. Мушки се сватови разилазе а остаје само женскиње те се весели.

) И ако Турци не би требало да играју у колу (види Годишњицу ХХТ, стр. 237., напомена 17) ипак овом приликом на многим местима играју, као што сам и сам разабрао и као што бележи Р. Тћеорћи Гебђе] у својој књизи: Носћхенасеђтацеће ш дег Тагкеј, Алаизбетаал, 1897. стр. 22. само што у колу не участвује женскиње.