Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 11

грчке књижевности заузео превласт у поезији везаног слога, и који од двајестину година наовамо надире да заузме и прозу, бар најпре лаку прозу (белетристику). Песма има посла с најинтимнијим осећајима човечјим; она је спонтани излив бујног душиног живота, и њен језик треба да је природан, слободан, и да има живота и боје, да су му речи несумњивог значења. У мртвом и вештачком језику тога нема. Зато је још Виларас певао на народном језику, а његовим путем ишли су по том сви већи грчки песници као Соломос,“) Дросинис, Пеихарис и други, од којих су по неки познати и европском свету. Оно што је на пољу поезије писано научним књижевним језиком не може се мерити ни у ком погледу с оним што је писано на живом народном језику, и ако и тамо налазимо песника великог дара као што је на пр. Ал. Рангавис или Ат. Христопулос. »)

_ Но треба да се и то напомене, да ни они, што се служе живим језиком, не искључују сасвим из употребе. речи старог језика; пазе само, да што мање од њега узајмљују; а после, неки од њих, као Психарис и његове присталице своде све речи, и старе и нове и ту-

1) Доубавос Болоџшбс рођен у Занти 1898 год. Учио се у Италији, и прве његове песме биле су на итал. језику. Живео је последње године на Крфу где је и умро 1857. То је Берис грчки. Богатог талента, нежних и лепих осећаја.

Соломос је највећи грчки песник. Његови стихови по лакоћи и музици ненадмашни су.

Последње издање његових дела печатано је у Занти 1880. год. ,,„Јлаљта““.,

2) Легран у својој Хрестоматији од 1599. вели: Бе стес (и зауап« еп себе пе уб апјопгаћшив дпе Фиапе ме ригетеп! атћееђе, ећ де р1из себе Јапепе ацаз! теојоге дп"татрде, ропт Јадпсће је тапдиес ди пабиге] езЕ ппе сопашоп Фехтабепсе па рп ртодштге јазаиле! дие дез оемугев Ибегатгев тапев!стеле пуетмептев а сејјез Фопе Јев ашеецта опб ргегегб је стес ушшаите.