Godišnjica Nikole Čupića

10 и ГОДИШЊИЦА

ни говорни. Црпући своју снагу из оба та извора он је постао органом способним да тачно исказује сваке мисли и сваковрена осећања, .

„То показује,“ додаје историк, „да се ново Јелинство као ни средњевековно није одвојило ни удалило од старога Јелинства.“

Толико Папаритопулос.

Тако је по том упуству Кораиса отпочело у Грчкој још е почетком ХЈХ века израђивање једног новог књижевног језика којим је у писању и књижевности замењен етари јелински, и којем је намењено да буде језик свих оних што кроз школе пролазе, и да одржи везу између садањих Грка и старих Јелина. Али је карактеристика и тог новог књижевног језика да је и он за данашње Грке мртив као и онај стари;') да је још и лажан, јер нико и никад није њим говорио; и да је неутврђен, јер од укуса, способности и учености појединих људи и писаца зависи, како ће и колико ће употребити од старог а колико од говорног језика.

Може се по том судити, ·колике разноликости гледајући на језик и стил има у Грчкој међу писцима који се служе књижевним језиком. Многи од чистунаца [нови књижевни језик зове се обично чистим језиком у ха иовдоост) има амбицију да се што више приближи језику атичких писаца, особено КсеноФону, и да његови читаоци што чешће прелиставају Сакеларијев или чији други речник.

Поред научног књижевног језика којим се служи озбиљна и лака проза, којим говоре људи школовани, и који је званичан канцеларијски и журналистички језик, живи и народни говор који је још од почетка нове

') Грчки филолог Кондилакис вели за књижевни језик да је "Н »уАовва тејуђту биидлаивигуђ ато уеиоф стотжеца.